Srbija je izabrala – u frižideru joj je dovoljan predsednik

Uz globalni salto društveno-političkog konteksta nakon ruske invazije na Ukrajinu i sveprisutnog nevidljivog neprijatelja Covid-19, srpski političari imali su pune ruke posla i puna usta obećanja u dvomesečnoj predizbornoj kampanji. Predsednik koji izlazi iz frižidera, neočekivano jačanje desnice i konačno ujedinjenje pro-evropske, demokratske opozicije neke su od glavnih atrakcija aprilskih izbora u Srbiji. Nakon nedelju dana od prebrojavanja glasova, čini se da zemlja pak nije ništa bliža odgovoru na pitanje „I šta ćemo sad?“.

Građani Srbije su, nakon samo 2 godine, ponovo birali svoje predstavnike 3. aprila. Uz brojna iznenađenja i preokrete, jedini izbor koji se s velikom sigurnošću mogao predvideti jeste potvrda drugog mandata predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. Blizu 60 % birača (~4 miliona građana) glasalo je na izborima prošle nedelje, od kojih je skoro 3/5 podržalo Vučićevu kandidaturu.  Ipak, stranka čiji je predsednik je po prvi put od 2014. suočena sa mnogo slabijim uspehom te nemogućnošću da samostalno formira Vladu. Srpska napredna stranka (SNS) je prema preliminarnim rezultatima na parlamentarnim izborima osvojila podršku oko 48 % izašlih birača, nedovoljno da raspodeli ministarske pozicije po sopstvenom nahođenju. Pretpostavka da će SNS, po starom običaju, ući u postizbornu koaliciju sa Socijalistima (SPS) može biti poljuljana, ako se u obzir uzmu neodređene pa čak i prekorne izjave SNS zvaničnika upućene bivšem koalicionom partneru, Ivici Dačiću i njegovoj stranci.

Kako zbog opozicionog bojkota prethodnih parlamentarnih izbora u prošlom sazivu Narodne skupštine praktično nije bilo predstavnika opozicije, izvesno je da će ovaj ciklus svakako doneti osveženje u poslaničke klupe. Prva konkretno definisana zeleno-leva koalicija u Srbiji se na ovogodišnjim izborima izborila za svoje mesto na političkoj sceni. Koalicija MORAMO osvojila je 13 mandata po preliminarnim rezultatima republičkih izbora, što je za vatreno krštenje liberalno-leve, zelene liste i više nego značajan uspeh. Međutim, nemalo dostignuće ostvarile su i 3 izrazito desne izborne liste: Srpska stranka Zavetnici i koalicije NADA i Patriotski blok. Sve liste su jasno izrazile svoje nacionalne stavove koji isključuju pridruživanje NATO-u, a kod većine i Evropskoj uniji. Zajedno, ove tri liste brojaće oko 35 mandata u republičkoj skupštini, što ukazuje na očigledan zaokret u desno kod određenog broja birača. Ipak, bojkot izbora 2020. od strane većeg dela opozicije doveo je tada i do spuštanja cenzusa za ulazak u Narodnu skupštinu. Snižavanje praga sa 5 na 3 % olakšalo je ulazak partijama sa znatno slabijom podrškom birača. Jednostavno rečeno, da je prag od 5 % i dalje aktuelan, Zavetnici i NADA ne bi dobili mandate u ovom sazivu.

Šta se događa ’iza kulisa’?

Najviše prašine ipak je podigla odluka Republičke izborne komisije (RIK) da se, suprotno ustaljenoj praksi, u izbornoj noći povuče i povratak brojanju glasova zakaže za naredno jutro. Razlozi za povlačenje RIK-a nisu poznati, a ovakva odluka izazvala je pregršt sumnje u transparentnost i legitimitet procesa brojanja glasova. Kako bi se naizgled smanjila neizvesnost i tenzija oko izbornih rezultata, predsednik države je ispred SNS-a izašao sa preliminarnim rezultatima nedugo nakon zatvaranja biračkih mesta. Proglasivši pobedu na predsedničkim i parlamentarnim izborima, a bez reči o beogradskim izborima, predsednik je zaključio da će podaci SNS-a „ionako biti precizniji od onih sa kojima izađe RIK“.

Na spisak pitanja i nedoumica nakon (ne)prebrojavanja glasova, opozicija je dodala i optužbe da su širom Srbije, a naročito u Beogradu, izbori propraćeni brojnim neregularnostima (dupli glasački listići, paralelni birački spiskovi u posedu nepoznatih lica ispred biračkih mesta, ’bugarski voz’, ucene itd.). One su primećene, kako od strane opozicionih posmatrača i kontrolora, tako i od nezavisnih kontrolora ispred nevladinih organizacija. Predvodnici najveće koalicione liste, Ujedinjeni za pobedu Beograda (DS, SSP, NS, PSG i drugi) kao i druge opozicione liste, uložili su blizu 200 prigovora na tok izbora na biračkim mestima u Beogradu, tražeći ponavljanje izbora. Po odluci Gradske izborne komisije (GIK) izvesno je da će izbori biti ponovljeni na 6 biračkih mesta na teritoriji Grada Beograda, dok su ostale žalbe odbijene. Na ovim izbornim mestima ponoviće se republički i gradski izbori. Nezavisno od ishoda ponovljenih izbora, većinska podrška SNS-u na republičkom nivou ne može biti ugrožena. Iz toga se može zaključiti da i uz pad životnog standarda, vrtoglavi skok cena namirnica i lošu ekološku situaciju na koje su ukazivali višemesečni masovni protesti, većina birača ipak smatra da dovoljno dobro živi i da promena vlasti na državnom nivou nije neophodna. Ukratko, čini se da je za sada Srbiji u frižideru dovoljan predsednik.

Kako konačni rezultati izbora neće biti poznati pre 16. aprila, kada su zakazani ponovljeni izbori u Beogradu, konkretna predviđanja su još uvek nemoguća kada je reč o ideološkoj podeli u novom sazivu parlamenta te sastavu Vlade. Za sada se može zaključiti da su na ovim izborima građani Srbije prvi put posle mnogo vremena mogli da se opredele za jasno deklarisane leve i desne opcije. Procenat onih koji su prevagnuli u desno nešto je veći, što potvrđuje građansku nesigurnost u nestabilnom periodu izazvanim pandemijom i rusko-ukrajinskim oružanim sukobom, ali i  tradicionalno posezanje za ’čvrstom rukom’.

SNS je obezbedio većinu u Narodnoj skupštini i poziciju predsednika Srbije, tako da će verovatno i u novom mandatu nastaviti putem evropskih integracija, nezavisno od sastava moguće koalicije. Od prethodnih izbora do danas Srbija je napredovala otvaranjem klastera 4: Zelena agenda i održiva povezanost, koji sadrži 4 poglavlja. Članstvo u NATO-u još dugo neće biti na stolu ni za ovu, ni za bilo koju drugu, alternativnu vlast. Utvrđena putanja Partnerstva za mir je za sada jedini zamislivi i održivi scenario kada je reč o srpskoj saradnji sa Severnoatlantskim paktom, imajući u vidu iskustvo agresije iz 1999. koja je kod većine građana ostavila dugoročan trag i netrpeljivost prema ovoj organizaciji.

Rezultate aprilskih izbora svaka lista predstavila je kao pobedu ali ih je većina istovremeno okarakterisala i kao nedovoljni uspeh. SNS je priznao pad biračke podrške stranci, dok se opozicija uz proslavu ulaska u parlament i dalje najviše fokusirala na malverzacije u izbornom procesu. Da li je korak u desno srpskih birača trenutna posledica promene konteksta ili predstavlja trajno pozicioniranje i da li će novi sastav Vlade Republike Srbije ipak nastaviti dosadašnjom putanjom unutrašnje i spoljne politike, otkriće se nakon finalizacije izbornog procesa i konačnog utvrđivanja mandata.

Irena Zagrađanin – Fakultet političkih nauka


Posted

in

by

Tags: